02.12

Сваки трећи грађанин Русије сматра себе сиромашним.

Друштво

Владо
Никифоровић

Расту сиромаштва доприноси рођење детета и губитак прихода, примећују стручњаци.

Удео Руса који себе сматрају сиромашним, 2020. године повећали су се за готово четвртину: од 27% у марту до 33% у новембру, резултати истраживања јавног мњења (ФОМ) се евидентирају. Таква динамика није примећена од глобалне финансијске кризе. Од 2011. године, проценат људи који указују на њихов положај је опао. И, напротив, број Руса је расло, који се сматрају људима са просечним добитком, у марту је било 69%. Али до новембра 2020 њихов број је смањен на 64%. У исто време, удео Руса, називајући се богатим, практично се не мења и је око 1%.

На слици се види тако звани "комунални стан". У таквим становима има неколико соба за станаре и заједнјичка кухинја, тоалет и купатило. У таквим условима живи људи не само у малим градовима него у Москви или Санкт Петербургу.

Како узроци његовог сиромаштва, испитаници најчешће називају ниску плату (8%), растуће цене и тарифе (7%), пензионисање (7%) и незапосленост (5%). Истовремено, већина испитаника (52%) је изразила уверење да особа може превазићи сиромаштво. А 40% Руса је уверено да сиромашни нема могућности да побољшају свој добробит.

Званично, у Русији, рачунају као сиромашни грађани који имају приход испод основаног минималног издржавања (у другом кварталу 2020. године, ово је 11.468 рубаља око 130 ЕУРа.)

"Поред апсолутног сиромаштва, постоји субјективно сиромаштво - његов ниво, по правилу је неколико пута Виши од бројка званичне статистике ", каже председник економског друштва Волге Русије Сергеј Бодрунов.

Нацртамо типичан портрет сиромашног човека у Русије?

У већини случајева ово је самохрана мајка. Типична сиромашна породица: бака, мама, једна или двоје деце. Муж је често: отишао далеко до зараде и никад се није вратио; Има себи другу породицу; умро. Или жив, али није јасно шта је: пије, можда не ради.

Већ неких 20 километра од Москве у градовима нема асфалта, на бандерима не гори ниједна сијалица, у ходникама солитера смрди се у урином и изметом...

Сада се 2021. године национални пројекти активно крећу у нашој земљи. Један од њих је борба против сиромаштва. Имамо задатак да бисмо два пута смањили број ниског дохотка. С тим у вези, како функционер одговоран за борбу?

На слике пар Путинових пријатеља. Сечин директор Роснефт и Миллер директор Газпрома. Испод је написана њихова зарада у рубаљима. Они верују да је ссвим доволно за ослтале људи месечно 100 - 120 евра за живот (за децу, за пензиоњера, за запослених)

Функционер прави закључак да је сиромаштво у региону – то је број људи чији је приход испод минимума за живот. Решење Једноставно: Хајде да нађемо неке додатне уплате њима, а проблеми су решени. Али наше истраживанја показују да ако то радимо, онда ће прерасподела трошкова према девијантним облицима понашања једноставно ићи. Постоји ризик од напада алкохолизма, криминала и тако даље. Држава треба да буде свесна да једноставна одлука о повећању новчаних плаћања у овој ситуацији неће радити. Па чак и створити ситуације у којима ће се сиромаштво још само повећавати.

Зашто?

Новац је дошао: "Ах, супер, назовимо пријатеље!" Започели је да пију, потрошили на алкохол и тај новац и заједно нешто друго. Плаћања чији је циљ подстицање излаза из сиромаштва, то се погоршава ова сиромаштво. Или, рецимо постоје закон за материн капитал. Појави се одређена фирма која каже: "И да вам оперимо овај износ." За услуге траје 30 посто, остала обећава да ће уплати на рачун грађанина. Користи се стара кућа у напуштеном селу као да иде помоћ од државе. Породица добија новац, сви у комшилуку срећни да пију две недеље. Деца као резултат спадају у такву ситуацију да је старатељ чак присиљен да повуче их од родитеље.

Али у ствари алкохол се помага влади да држи народ у одговарајућем стању.